Da li moguće sprečiti bolesti srca

Da li je moguće sprečiti bolesti srca i krvnih sudova?

Sa Prof. dr Olgom Vasović, internistom-endokrinologom, razgovaramo o bolestima srca i krvnih sudova i da li je moguće sprečiti ih.

Stanje krvnih sudova i bolesti srca

Postoji izreka koja kaže da smo mladi onoliko koliko su mladi naši krvni sudovi. Zašto je to istina? Zdrave arterije su fleksibilne i elastične. Ali, tokom života i protokom vremena, zidovi arterija mogu da otvrdnu, postanu kruti i neelastični. Nakupljanje masti, holesterola i drugih supstanci u i na zidovima arterija dovodi do formiranja plaka i razvoja ateroskleroze.  Plak često počinje da se nakuplja tokom detinjstva i pogoršava se sa godinama. Faktori rizika uključuju nezdrav nivo holesterola, nezdrave životne navike i naslednu predispoziciju. Kada se plak stvori, to dovodi do sužavanja arterija. Ovo smanjuje dotok krvi koja je bogata kiseonikom u tkiva vitalnih organa u telu.

Ateroskleroza može uticati na većinu arterija u telu, uključujući arterije u srcu, mozgu, rukama, nogama, karlici i bubrezima. Bolesti povezane sa aterosklerozom su vodeći uzrok smrti u razvijenim zemljama sveta. Smatra se da otprilike polovina stanovnika razvijenih zemalja između 45 i 84 godine ima aterosklerozu, a da to i ne zna. Blaga ateroskleroza obično ne daje nikakve simptome. Sve dok arterija nije toliko sužena ili začepljena da ne može snabdevati organe i tkiva sa dovoljno krvi, simptomi ateroskleroze se obično ne javljaju. Ponekad krvni ugrušak potpuno blokira protok krvi. Blokada, bilo potpuna ili nepotpuna, može izazvati komplikacije, uključujući srčani udar, moždani udar, vaskularnu demenciju ili gubitak udova. Ateroskleroza može izazvati smrt i invaliditet.

Bolesti srca i krvnih sudova- vodeći uzrok umiranja u Srbiji!

Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Batut, u 2021.godini, bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. (Zdravstveni godišnjak za 2021. godinu). Žene su češće (53,5%) u odnosu na muškarce (46,5%) umirale od ove grupe bolesti. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti su vodeći uzroci smrti u ovoj grupi oboljenja.

Iako postoje faktori na koje ne možemo uticati, dobra vest je da većina ljudi može sprečiti ili odložiti početak i napredovanje ateroskleroze, prateći korake za zdrav život. Briga o zdravlju srca i krvnih sudova je zaista briga o sebi u celini. Možemo poboljšati i zaštititi svoje zdravlje u celini kada: imamo redovnu dnevnu dozu fizičke aktivnosti, kao što je brzi hod, 30 min dnevno;  jedemo kuvanu (a ne prženu) hranu sa malo soli; održavamo zdravu telesnu težinu ishranom bogatom povrćem i voćem; kontrolišemo stres; spavamo noću 7-8h; idemo na redovne kontrole kod lekara i uzimamo propisanu terapiju.

Prevencija je važna!

Prevencija je efikasna u smanjivanju bolesti srca i krvnih sudova (KVB) i potencijalno može sprečiti 80% bolesti u određenoj populaciji. U tom pogledu izuzetno je značajna kontrola hiperlipidemija. Hiperlipidemija je bolest koja je prouzrokovana povećanjem lipida (masnoća) u krvi. Važan je faktor rizika za nastanak ateroskleroze. Glavni cilj terapije i dalje predstavlja regulacija nivoa ukupnog holesterola i takozvanog lošeg, tj. LDL-holesterola. Dokazi da smanjenje ukupnog i LDL-holesterola mogu da spreče KVB su jaki i nedvosmisleni.

Monakolin K smanjuje nivo holesterola

Studije su pokazale da unos crvenog pirinča smanjuje nivo ukupnog holesterola već nakon 8 nedelja. Efekat se pripisuje prirodnim inhibitorima enzima koji kontrolišu stvaranje holesterola u jetri, što ima za rezultat smanjenu sintezu holesterola u krvi. Od 15-ak vrsta monakolina, u crvenom pirinču dominira monakolin K, koji može pomoći u održavanju normalnog nivoa LDL holesterola.

Vitamin K je vitamin rastvorljiv u mastima, bitan za funkciju brojnih proteina u telu. Dokazano je da je nizak nivo vitamina K povezan sa kalcifikacijama krvnih sudova, a da ga njegova nadoknada odlaže. Roterdamska studija u kojoj je učestvovalo više od 4000 muškaraca i žena starih preko 55 godina, pokazala je da unos vitamina K2 od najmanje 32 μg/dan smanjuje rizik od arterijske kalcifikacije i kardiovaskularnih bolesti za 50% bez neželjenih efekata terapije.

 

Jedna kapsula ARTEROprotect® Forte na dan obezbeđuje10 mg Monakolina K, kao i 45 µg vitamina K2.  Svojim aktivnim sastojcima ARTEROprotect® Forte doprinosi regulaciji holesterola i elastičnosti krvnih sudova, te na taj način dodatno pomaže da se smanji rizik za nastanak srčanog i moždanog udara.

01 COMMENT

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *