Da li ste se zapitali: Kada, u stvari, počinje ateroskleroza?
Većina ljudi ne doživljava kao pretnju potencijalne simptome i način života koji nagoveštava mogućnost pojave ateroskleroze, sve dok ne dostignu srednju dob, i simptomi krenu jače da se ispoljavaju. Međutim, činjenica je da ateroskleroza može da počne u čak i doba detinjstva.
Ateroskleroza predstavlja bolest sužavanja i otvrdnjavanja arterija, usled nagomilavanja masnih naslaga (plaka) u njima. Bolest je progresivna i vremenom se pogoršava, jer se vremenom plak, koji se sastoji od masnih ćelija (holesterola), kalcijuma i drugih štetnih materija, nakuplja u arterijama. Arterije postaju sve uže, i krv otežano struji do područja do kojih treba doći.
Šta uzrokuje ateroskleorozu?
Ateroskleroza je složeno stanje, koje obično počinje rano u životu, i napreduje kako ljudi postaju stariji. Neke studije [1] su pokazale da i deca od 10 do 14 godina mogu pokazati rane faze ateroskleroze, kao i uznapredovalu aterosklerozu. Dakle, ateroskleroza počinje u mladosti i odraz je starenja organizma, kao i načina života i ishrane.
Za neke ljude, bolest napreduje brzo u dvadesetim i tridesetim godinama, dok drugi možda nemaju problema sve do svoje 50-te ili 60-te godine.
Kako i zašto počinje ateroskleroza? Plak počinje nakupljati u arterijama nakon što se unutrašnji sloj zida arterija ošteti. Najčešći uzročnici ovog oštećenja su visok holesterol u krvi, visok krvni pritisak i pušenje.
Koji su rizici?
Arterije nose kiseonik putem krvi u sve organe i ćelije našeg tela, pa i u vitalne organe kao što su srce, mozak, jetra, bubrezi i pluća. Ako put postane blokiran, ovi delovi vašeg tela ne mogu funkcionisati onako kako bi trebalo. U kom stepenu je organizam zahvaćen aterosklerozom, zavisi od toga da li su, u kom procentu, i koje su arterije blokirane.
Bolesti direktno povezane sa aterosklerozom su:
Bolesti srca
Kada se plak nakuplja u vašim koronarnim arterijama (velikimkrvnim sudovima koji nose krv u vaše srce), povećan je rizik od srčanog udara.
Bolest karotidnih arterija
Kada se plak nakupi u velikim krvnim sudovima sa obe strane vrata (karotidne arterije), koji nose krv u mozak, izloženi ste većem riziku od moždanog udara.
Bolest perifernih arterija
Kada se plak nakupi u velikim arterijama koje nose krv u vaše ruke i noge, to može izazvati bol, utrnulost i grčeve u ekstremitetima, kao i dovesti do ozbiljnih infekcija.
Oboljenje bubrega
Kada se plak nakuplja u velikim arterijama koje nose krv do bubrega, bubrezi ne mogu pravilno funkcionisati. Kada ne funkcionišu kako treba, ne mogu ukloniti toksine iz vašeg tela, što dovodi do ozbiljnih komplikacija.
Kako da utvrdite imate li aterosklerozu?
Aterosklerozu moguće je otkriti na različite načine u zavisnosti od organa koji pati. Ako postoji recimo, аteroskleroza srčаnih аrterijа, postojaće simptomi angine pektoris, ili bola u grudima. Ako аteroskleroza postoji u аrterijаmа ruku i nogu, javiće se simptomi bolesti perifernih аrterijа, kаo što su bolovi u nogаmа pri hodu i netolerancija napora. Ostali simptomi mogu biti i erektilna disfunkcija, specifično “brujanje” na mestu suženja arterije (čujno stetoskopom), usporeno zarastanje rana gde je protok krvi ograničen, i mnogi drugi simptomi.
Ostali pregledi i testovi za otkrivanje ateroskleroze uključuju:
Ultrazvuk, kompjuterizovanu tomografiju (CT) ili magnetno rezonantnu angiografiju (MRA)
Ovi testovi dozvoljavaju doktorima da vide unutar arterija, i kažu koliko su teške eventualne blokade u njima.
Poređenje krvnog pritiska ruku i nogu
Sistolni pritisak izmeren na nogama je normalno za 10–20% veći od vrednosti izmerenih na rukama. Ukoliko je izmerena vrednost sistolnog pritiska na nogama niža za 10% i više od one izmerene na rukama, treba posumnjati na postojanje periferne arterijske bolesti.
Stres test
Doktori mogu pratiti vaše srce i disanje dok se bavite fizičkom aktivnošću, kao što je vožnja stacionarnog bicikla ili brzo hodanje po pokretnoj traci. Pošto vežbanje čini vaše srce aktivnijim, može pomoći lekarima da otkriju problem.
Kako se leči ateroskleroza?
Ako je ateroskleroza napredovala uprkos promeni stila života, postoje lekovi i hirurški tretmani koji se primenjuju u ovom slučaju i sprečavaju pogoršanje bolesti. Terapija obično podrazumeva lekove za lečenje visokog krvnog pritiska i visokog holesterola (statini, betablokatori i slično).
Operacija se smatra agresivnijim tretmanom, i vrši se ako je blokada arterija opasna po život. Hirurg može ukloniti plak iz arterije ili preusmeriti protok krvi oko blokirane arterije.
Kako promene životnog stila mogu pomoći?
Zdrave promene u ishrani, prestanak pušenja i vežbanje mogu biti moćno oružje protiv visokog krvnog pritiska i visokog holesterola, dva glavna faktora koji doprinose aterosklerozi.
Vežbanje
Fizička aktivnost pomaže vam da izgubite težinu, održavate normalan krvni pritisak i povećava nivo „dobrog” (HDL) holesterola. Preporučuje se 30 do 60 minuta umerenog treninga dnevno.
Ishrana
Održavajte zdravu težinu tako što ćete jesti više vlakana. Ovaj cilj možete postići delimično zamenom belog hleba i testenina hlebom od integralnog brašna i celih žitarica. Preporučuje se puno voća i povrća, kao i zdrave masti. Maslinovo ulje, avokado i orašasti plodovi imaju masnoće koje sadrže “dobar” (HDL) holesterol.
Ograničite unos holesterola tako što ćete smanjiti količinu hrane bogate lošim holesterolom koju jedete, kao što su masni sirevi, punomasno mleko. Takođe izbegavajte trans masti i ograničavajte zasićene masti (uglavnom se nalaze u industrijski prerađenim namirnicama), jer uzrokuju da vaše telo proizvodi više holesterola.
Ograničite unos natrijuma (soli), jer to doprinosi visokom krvnom pritisku, kao i unos alkohola, jer on takođe može povećati krvni pritisak i doprineti povećanju težine (ima visoku kalorijsku vrednost).
Sa zdravim navikama su najbolje početi što ranije u životu, ali je takođe preporučljivo samo da počnete, bez obzira koliko ste stari!