Stres

Stres – nevidljiva bolest savremenog čoveka

Svi patimo od stresa, u to nema sumnje. Ko kaže da je imun na stres – ili ne govori istinu, ili je medicinski fenomen. A šta je stres uopšte?

U pitanju je sasvim normalna reakcija tela kada dođe do određenih promena, a koje rezultiraju fizičkim, emocionalnim i intelektualnim odgovorima. Ljudsko telo dizajnirano je tako da reaguje kada doživi stres i da pošalje znake upozorenja, kako bismo ih prepoznali i delovali u skladu sa njima. U suštini, reakcije na stres pomažu vašem telu da se prilagodi novim situacijama.

Koliko dugo traje stres?

Stres može biti kratkoročni ili dugoročni problem, u zavisnosti od toga šta se menja u vašem životu. Takođe, stres može biti pozitivan, održavajući nas budnim, motivisanim i spremnim da izbegnemo opasnost. Na primer, ako vam predstoji važan test, odgovor na stres može pomoći vašem telu da radi više i duže ostane budno. Ali, stres postaje problem kada se stresori nastavljaju bez olakšanja ili perioda opuštanja.

Šta nas stresira?

Mnoge stvari mogu dovesti do stresa: žalost, razvod ili razdvajanje, gubitak posla ili neočekivani problemi sa novcem. Stres na poslu takođe može imati negativan uticaj na vaše mentalno zdravlje. Ljudi pogođeni stresom na poslu gube u proseku 24 dana posla zbog lošeg zdravlja.

Ipak, da stres nije samo reakcija na negativne događaje i situacije u životu, govori i činjenica da čak i pozitivne životne promene, kao što je preseljenje u veću kuću, unapređenje na poslu ili odlazak na odmor mogu biti izvori stresa.

Šta se dešava sa telom tokom stresa?

Autonomni nervni sistem tela kontroliše vaše otkucaje srca, disanje, promene vida i još mnogo toga. Njegov odgovor na stres „bori se ili beži” pomaže telu da se suoči sa stresnim situacijama. Kada osoba pati od dugotrajnog (hroničnog) stresa, kontinuirano aktiviranje reakcije tela na stres izaziva “habanje” organizma. Tada se razvijaju fizički, emocionalni i bihejvioralni simptomi.

Fizički simptomi stresa su:

  • Bolovi u mišićima.
  • Bol u grudima ili osećaj kao da vam srce jako kuca i da “hoće da iskoči iz grudi”.
  • Iscrpljenost i problemi sa spavanjem.
  • Glavobolje, vrtoglavica ili drhtanje.
  • Visok krvni pritisak.
  • Napetost mišića ili stezanje vilice.
  • Problemi sa stomakom ili varenjem.
  • Problemi u seksualnom životu.
  • Oslabljen imuni sistem.

Stres može dovesti do emocionalnih i mentalnih simptoma kao što su:

  • Anksioznost ili razdražljivost.
  • Depresija
  • Napadi panike.
  • Tuga

Nažalost, veoma je česta pojava da ljudi sa hroničnim stresom pokušavaju da ga kontrolišu nezdravim ponašanjem, kao što su previše ili prečesto konzumiranje alkohola, prejedanje ili razvoj poremećaja u ishrani, kompulzivna opsesivnost seksom, kupovina, zavisnost od interneta, pušenje, korišćenje droga.

Stres

Kako se stres dijagnostikuje?

Stres je subjektivan i ne može se precizno meriti testovima. Samo osoba koja ga doživljava može utvrditi da li je prisutan i koliko je ozbiljno. Stručnjaci koriste upitnike kako bi razumeli vaš stres i kako on utiče na vaš život. Pored toga, ako imate hronični stres, lekar procenjuje simptome koji su njegov rezultat. Na primer, visok krvni pritisak se može dijagnostikovati i lečiti.

Posledice dugotrajnog stresa

Kratkotrajna osećanja stresa redovan su deo svakodnevnog života, kao što smo rekli. Kada ova osećanja postanu hronična ili dugotrajna, mogu ozbiljno uticati na zdravlje osobe. Istraživanja su pokazala da hronični stres može uticati na mozak i imuni sistem. Neuronske mreže mozga, posebno u prefrontalnom korteksu (PFC), mogu se zapravo smanjiti. Lekari su to potvrdili snimanjem mozga ljudi sa hroničnim stresom. Ovakvo stanje lako može dovesti do kognitivnih, emocionalnih i bihevioralnih disfunkcija.

Kada osoba doživi stres, to stimuliše njen imuni sistem da reaguje. Vremenom, kada je stres hroničan, imuni sistem može postati previše stimulisan. To može dovesti do razvoja bolesti i zdravstvenih problema.

Koja je veza između stresa, anksioznosti i vrtoglavice?

Vrtoglavica je osećaj da se vi ili svet oko vas okreće. To nije medicinsko stanje, već simptom drugih stanja koja se kreću od virusnih infekcija do stvaranja kristala kalcijum karbonata u vašem unutrašnjem uhu. Može li stres izazvati vrtoglavicu i druge simptome vrtoglavice?

Stres i anksioznost mogu doprineti disfunkciji vašeg vestibularnog sistema. Vrtoglavica se može javiti ako je bilo koji deo ovog sistema oštećen. Povišeni nivoi hormona stresa, uključujući kortizol, mogu negativno uticati na prenos neuronskih informacija iz vašeg vestibularnog sistema u vaš mozak. Smatra se da ovi hormoni mogu poremetiti kanale u vašim nervima i neurotransmisiju u vašem mozgu.

Vaše telo takođe oslobađa druge hemikalije, uključujući histamin i neurosteroide kada ste pod stresom, što može indirektno da naruši neurotransmisiju između vašeg vestibularnog sistema i vašeg mozga.

Retrospektivna studija iz 2016. godine proučavala je 7.750 ljudi sa anksioznim poremećajem i jednak broj ljudi bez njega. Nakon više godina praćenja učesnika, istraživači su otkrili da ljudi sa anksioznim poremećajima imaju 2,17 puta veću verovatnoću da razviju benignu paroksizmalnu pozicionu vrtoglavicu (BPPV), najčešći tip vrtoglavice, u odnosu na ljude bez anksioznih poremećaja.

Neke osobe mogu doživeti iznenadnu vrtoglavicu kada se suoče sa okidačem svoje anksioznosti. Na primer, neko sa socijalnom anksioznošću može doživeti vrtoglavicu kada je primoran da bude u prepunoj prostoriji ili nervozni vozač može početi da vidi kako se svet vrti kada se kreće kroz gust saobraćaj.

Nervozno srce

Još jedna posledica dugotrajnog stresa je nervozno srce! Neuroza srca je posebno zbunjujuća kod pacijenata kod kojih je povezana sa organskim srčanim oboljenjima. Glavni uzrok srčane neuroze kod osobe koja boluje od srčanih bolesti, jeste preterano preuveličavanje težine oboljenja. Bol je češće prisutan simptom kod neuroze srca nego kod organske bolesti srca, osim kod koronarne tromboze. Među ostalim simptomima koji se vezuju za ovu pojavu su slabost, disanje uz uzdah, nesanica, zujanje ili lupanje u ušima, nesvestica, vrtoglavica, nervoza, razdražljivost i crvenilo.

Kortizol i stres

Više puta smo pominjali kortizol u tekstu. A šta je zapravo ovaj hormon, kog često nazivaju hormon stresa?

Svi znamo za onaj nalet energije dok se suočavamo sa nečim pretećim ili neobičnim. Jedva izbegnuta saobraćajna nesreća. Pad vašeg deteta u parku. Pritisak da se ispoštuje rok.

Dok telo doživljava stres, vaše nadbubrežne žlezde proizvode i oslobađaju hormon kortizol u vaš krvotok. Često nazivan „hormonom stresa“, kortizol izaziva povećanje broja otkucaja srca i krvnog pritiska. To je vaš prirodni odgovor „beži ili se bori“ koji održava ljude u životu hiljadama godina.

Zamislite kortizol kao prirodni alarmni sistem. On radi u saradnji sa određenim delovima vašeg mozga, kako bi se kontrolisalo vaše raspoloženje, motivacija i strah.

Kortizol igra važnu ulogu u brojnim stvarima koje vaše telo radi:

  • Upravlja načinom na koji vaše telo koristi ugljene hidrate, masti i proteine
  • Smanjuje upalu
  • Reguliše krvni pritisak
  • Povećava šećer u krvi (glukozu)
  • Kontroliše vaš ciklus spavanja/budnosti
  • Povećava energiju kako biste mogli da se nosite sa stresom i povratite ravnotežu nakon toga.

Ako je ceo vaš život pod velikim stresom i uvek u “najvećoj brzini”, vaše telo može stalno da ispumpava kortizol. Ovo ima nekoliko negativnih efekata – povećan nivo šećera u krvi, prekomerna težina, kompromitovani imuni sistem, stomačni problema, bolesti srca… Redovno korišćenje tehnika upravljanja stresom može vam pomoći da izbegnete većinu fizičkih, emocionalnih i bihevioralnih simptoma stresa.

Koje su strategije za oslobađanje od stresa?

Ne možete izbeći stres, ali možete sprečiti da postane prihvatljiv po vaš organizam i to tako što ćete praktikovati neke dnevne strategije.

Vežbajte kada osetite da se pojavljuju simptomi stresa. Čak i kratka šetnja može poboljšati raspoloženje.

Na kraju svakog dana odvojite trenutak da razmislite o tome šta ste postigli, a ne o onome što niste uradili.

Postavite ciljeve za svoj dan, nedelju i mesec. Sužavanje pogleda pomoći će vam da bolje kontrolišete trenutke i dugoročne zadatke.

Razmislite o tome da razgovarate sa terapeutom ili svojim zdravstvenim radnicima o svojim brigama.

Pored toga, razmislite da dodatno zaštitite svoje srce. Redovnim uzimanjem ArteroProtect suplemenata, vi štitite svoje srce i krvne sudove. U pitanju je proizvod na prirodnoj bazi koji doprinosi elastičnosti krvnih sudova, smanjenju kalcifikacije, normalnom stanju arterija, regulaciji nivoa holesterola i uopšte – doprinosi normalnoj funkciji srca.

Arteroprotect sumplementi

A svi znamo – zdravo srce znači zdrav život bez stresa!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.