Zdrav metabolizam – preduslov za zdrav život!
Šta je metabolizam?
U današnje vreme, kada se brzo živi, jedna od većih muka sa kojima se ljudi sreću je održavanje idealne telesne težine. Iako smo najčešće motivisani da je održavamo zbog estetike koju nam nameće modna industrija (toliko da postoji i izraz teror modne industrije) – održavanje optimalne težine u odnosu na konstituciju je važno pre svega zbog zdravlja!
Oko ove teme stvorio se i mit da postoje namirnice od kojih se mršavi. Ipak, nije tako. Čia semenke ili sok od ananasa jesu zdravi i dobrodošli u dijeti ili režimu ishrane ali, ne mršavimo od njih. Ono od čega se mršavi je kalorijski deficit. Kalorija je merna jedinica za energiju. Kalorijski suficit je višak kalorija, tj. višak energije, dok je kalorijski deficit njen manjak. Kada u obzir uzmemo i to da je naše tkivo neka vrsta skladišta energije – jednačina mrševljanje izgleda ovako:
Promene u telesnim zalihama = Unesena energija – Potrošena energija
Ko igra glavnu ulogu u toj jednačini? Ko je njen presudni faktor?
U pitanju je metabolizam.
Šta je metabolizam?
Metabolizam kao reč nam dolazi iz staro-grčkog jezika i znači promena. To je biohemijski proces u kome dolazi do modifikacije hemijskih jedinjenja u živim organizmima i ćelijama. Delimo ga na anabolizam, odnosno stvaranje kompleksnih organskih molekula, i na katabolizam koji je obrnuti proces od anabolizma i predstavlja razdvajanje kompleksnih organskih jedinjenja u jednostavnija jedinjenja.
Dakle, da pojednostavimo, biohemijski procesi kojima se održava život u ćelijama organizma nazivaju se metabolički procesi. Oni uključuju i varenje, kao i transport supstanci između različitih ćelija.
Često čujemo kako se mršavi ljudi u našoj okolini kunu da obilno jedu i ne drže nikakve dijete. Dok se mi možda „mučimo“, i odričemo omiljene hrane zarad vitke linije. Obično se ovakvi razgovori zaključe sa rečenicom: „Blago tebi, očigledno imaš brz metabolizam“!
Da li brz metabolizam zaista postoji?
Ovde je pre svega važno da pričamo o bazalnom metabolizmu.
Bazalni metabolizam (BMR) je minimum potrebne energije za dnevno održavanje telesnih funkcija kod osobe koja spava, sedi ili jednostavno ništa ne radi, ne trošeći energiju. Dakle, on određuje koliko bi kalorija trebalo uzimati svaki dan za održavanje ili smanjenje telesne težine. Dobra i ohrabrujuća vest je da BMR sam po sebi troši 60 do 75% unetih kalorija, samo za održavanje vitalnih funkcija. Za ostatak unesenih kalorija- zaduženi ste lično vi!
Jednom kada saznate svoj BMR, možete znati koliko kalorija sagorite tokom dana u mirovanju. Da biste ga izračunali, koristite BMR kalkulator, koji ćete lako pronaći na internetu. Ipak, ukoliko želite ozbiljnije da se pozabavite svojom kilažom i unosom kalorija, preporučujemo laboratorijsku analizu.
Kako ubrzati metabolizam?
Ukoliko je vaš cilj “skidanje” suvišnih kilograma, cilj vam je onda ubrzavanje metabolizma. Kada ste saznali svoj BMR, makar i preko grube procene na kalkulatoru, mršavljenje će početi kada se potrudite da svoj metabolizam ubrzate. Njegovo ubrzavanje je višestruko korisno, jer osim viška kilograma usporeni metabolizam može uzrokovati i zdravstvene probleme kao što su glavobolja, razdražljivost, nesanica, hroničan umor, nedostatak energije, neplodnost, smanjen libido, gubitak kose i usporen rad hormona štitne žlezde.
Koji je onda odgovor na pitanje šta ubrzava metabolizam?
Odogovor je veoma jednostavan. Vi!
Dakle, za početak – koncentrišite se na veći unos vode, fizičku aktivnost, veći unos vlakana, redovnu ishranu, smanjenje stresa i smanjenje unosa mlečnih proizvoda.
Na spisak dodajte i redovan san, a od hrane koja će vam pomoći u ovim naporima – naći ćete zeleno lisnato povrće kao što su spanać, blitva, endivija, puterica, radič, potočarka, rukula, raštan ili kelj. Tu su i losos, sardine, voće bogato vlaknima, mahunarke, žitarice, semenke i orašasti plodovi…
Usporavanje metabolizma
Ukoliko spadate u onu grupu ljudi kojima povećanje telesne mase predstavlja pravi problem, sigurno ste nemali broj puta doživeli da vam ljudi na neki način zavide – što je vas ostavilo u čudu, s obzirom da je frustracija podjednaka – ukoliko želite da smršate ili da se ugojite. Obično su ljudi skloni da poveruju da je ugojiti se neuporedivo lakši problem od mršavljenja ali, nije tako.
Trud da se utiče na metabolizam je isti i zahteva potpuno istu disciplinu. Ukoliko želite da usporite svoj metabolizam potrebno je da jedete više, i to kaloričniju hranu. Prvo, kako biste uneli veliki broj kalorija i time zadali obimniji zadatak svom metabolizmu, koji će potrošiti više vremena na obradu. Postoji još jedan način da ga usporite ali, on je donekle rizičniji i neophodno je da ga probate uz kontrolu lekara. Naime, metabolizam je moguće usporiti ako jedete manje. Zvuči paradoksalno ali, može biti učinkovito. Kada štedite na hrani, šaljete signal telu da tu hranu duže čuva i sporije procesuira. Ali, napominjemo da je za ovaj metod od krucijalne važnosti da se konsultujete sa svojim lekarom kako biste ga pravilno primenili.
Metabolički sindrom
Pored usporenog ili ubrzanog metabolizma, naše telo ima još jedan izazov po pitanju ovih njegovih hemijskih procesa. Metabolički sindrom je poremećaj najčešće uzrokovan pogrešnim načinom života. Stres, neredovna i nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i nedostatak sna samo su neke od grešaka koje nas mogu skupo koštati. Smatra se da upravo takav životni stil pridonosi sve većoj učestalosti metaboličkog sindroma.
Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, svaka četvrta odrasla osoba ima metabolički sindrom – što ga svakako čini jednim od najvećih terapeutskih izazova današnjice. Sindrom X, kako se još popularno naziva, može se jednostavno definisati kao skup stanja i simptoma koji obuhvataju: povišen krvni pritisak, višak masti u predelu struka (viscelarna gojaznost), povišene vrednosti glukoze- insulinsku rezistenciju, povišeni trigliceridi, kao i povišene vrednosti holesterola.
Samo snažno i zdravo telo biće u stanju da se izbori sa svim izazovima koje metabolizam u današnje vreme stavlja pred savremenog čoveka.