Holesterol: Koliko nam je potreban, a koliko je bezbedan za naše arterije?

 

Kada vam lekar kaže: “Visok vam je holesterol”, u vama se automatski upali neka lampica za opasnost, mada možda i niste u potpunosti sigurni kako on može naštetiti vašim arterijama. Sada ćemo otkriti šta je tačno holesterol, kakvu funkciju ima u našem telu, i kako da ga držimo pod kontrolom.

Holesterol predstavlja vrstu lipida. To je voštana, masna supstanca, koju prirodno stvara naša jetra. Važan je za formiranje ćelijskih membrana, određenih hormona i vitamina D. Da bi pomogla transport holesterola kroz organizam, vaša jetra proizvodi i lipoproteine. Lipoproteini su čestice napravljene od masti i proteina. Oni transportuju holesterol i trigliceride kroz krvotok. Dva glavna oblika lipoproteina su lipoprotein niske gustine (LDL) i lipoprotein visoke gustine (HDL).

Ako vaša krv sadrži previše LDL holesterola, u narodu poznatog kao loš holesterol, nastaje stanje poznato kao visok holesterol u krvi. Kada se ne leči, on može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, uključujući srčani ili moždani udar.

 

Nivo holesterola u krvi

 

Visok holesterol obično ne izaziva direktne simptome. Zato je važno da se nivo holesterola kontroliše redovno. Kardiolozi preporučuju da ograničite količinu zasićenih masti, trans masti i šećera u vašoj ishrani. One uzrokuju da jetra proizvodi previše LDL (“lošeg”) holesterola, koji stvara depo masnih naslaga u arterijama, i izaziva upale. Iz tog razloga, kardiolozi preporučuju izbegavanje trans masti u potpunosti, kao i ograničavanje zasićenih masti na 10% (ili manje) ukupnog unosa kalorijske vrednosti.

Preporuka Američkog udruženja za kardiovaskularne bolesti [1] je, da se zasićene masti dodatno ograniče na samo 5 ili 6 % ukupno unetih kalorija na dnevnom nivou.

 

Stoga, smernice za zdravu ishranu bile bi sledeće [2]:

 

Holesterol: Vodite računa da holesterola bude što je moguće manje u vašoj ishrani.

Zasićene masti: Ograničite ove masti tako da čine manje od 10 % ukupnih kalorija koje unesete u toku dana.

Nezasićene masti: Zamenite zasićene masti nezasićenim mastima što je moguće češće.

Trans masti: Ove sintetičke masti bi trebalo potpuno izbaciti iz upotrebe i ishrane, jer su povezane sa izazivanjem upalnih procesa u arterijama i krvnim sudovima.

 

Ishrana :

 

Hrana koja sadrži holesterol

 

Holesterol se nalazi u namirnicama na životinjskoj bazi, uključujući: meso, mlečne proizvode, plodove mora, žumance, maslac, mast.

 

 

Hrana bez holesterola

 

Hrana koja ne sadrži holesterol uključuje: voće, povrće, koštunjave plodove. Ova hrana bi trebalo u što većoj meri da bude deo vaše svakodnevne uravnotežene ishrane.

 

 

Hrana bogata visoko zasićenim i trans mastima

 

Ishrana koja je bogata zasićenim i trans mastima, i treba je ograničiti, uključuje: prženu hranu, crveno meso (naročito svinjetinu), kolače, pite, testa, margarin, hranu iz mikorotalasne pećnice, sir, pice, sladoled, obrađeno meso – kao što su kobasice, i sličnu hranu.

 

 

Hrana sa nezasićenim mastima

 

Zdrave nezasićene masti, treba svakodnevno konzumirati. Ova ishrana uključuje namirnice kao što su: masline, kikiriki, suncokret, avokado, orahe, lešnike, bademe i ostale koštunjave plodove.

Međutim, ponekad korigovanje ishrane nije dovoljno, već je neophodno uključiti i lekove. Kao prva linija odbrane protiv plaka u arterijama, savetuje se uzimanje prirodnih preparata.

 

[1] https://www.ahajournals.org/doi/abs/10.1161/01.cir.0000437738.63853.7a

[2] https://www.healthline.com/health/high-cholesterol#lowcholesterol-diet

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Neophodna polja su označena sa *

Top